...sve velike ljubavi propadnu...

Dobrodošli na moj blog

12.01.2009.

Molim te, jos jednom slazi
da me volis kao pre
da izdrzim ja bez tebe
da prezivim ovo sve

Jedna dusa mi smo bili
a sada smo sveta dva
ljubav vise ne stanuje
tamo gde smo ti i ja

12.01.2009.

"Ceznem da ti kazem najdublje reci koje ti imam reci" (Tagore)

Sreli smo se ne tako davno. Bilo je kao i uvek sto biva: srece, padova, razocarenja. Koliko smo puta usijanih glava glava bili pred prekidom, a onda se vracali jedno drugom ponovo, noseni zarom, na stare staze. Na trenutke smo uspeli, a na trenutke i nismo, da se odupremo i nadzivimo sve one price i ogovaranja, sve one klevete i lazi.
Koliko smo dobrih prijateljskih saveta zakopali duboko u nama! Verovali smo jedno drugom i voleli se. zato su nam zelje i snovi puni ambicija i opstali; zato smo i uspeli sacuvati ono sto su nam srca stvorila; ono za cim smo ceznuli.
I vrlo brzo sve je postalo ozbiljno. Sadasnjost je postala isto tako vredna kao i buducnost. Od tada zaista zelimo u buducnosti vise nego sto nam zivot sad daje.
Nikad necu zaboraviti da si pozeleo mnogo vise nego sto sam ti one noci pruzila. Nisi me pozeleo samo za jednu noc, za jednu avanturu. Tog trenutka i ja sam od tebe pozelela nesto vise, kao buduce ostvarenje svojih zelja, kao muskarca koji ce me pratiti ne samo deo puta vec citav zivot. Zato nije ni cudo sto sam se uplasila i zapitala da li sam ja sposobna da te ucinim srecnim. Da se na kraju pitam da li ce ti ljubav koju ti pruzam biti dovoljna.
Jednom, kad te zivot ponese u kolotecinu svog zivljenja, znaj da te tek tad ocekuje svasta. Da li si svestan da u zivotu nije srecan onaj sto ima sve, nego onaj koji je prihvatio da zivi s onim sto ima?
Shvati, razmisli, postani zreliji vec jednom i budi pazljiviji sa mnom, da bi u potpunosti meni pripao, da bi zaista bio vecno moj, onaj kom zelim da poklonim tako mnogo; jer kad mi jos dublje udjes pod kozu, kad me tako jako zagrlis kad sam ljuta da mi samo obicnim dodirom pokazes koliko me volis, dozvolicu ti sve. Jer ljubav su samo jedna vrata koja cekaju da se otvore ka novim spoznajama, samo jedna karika u lancu koja vodi ka sreci, cilju, saznanju da ponekad i samo voleti nije dovoljno.
Volim te.

12.01.2009.

Sta cemo sad nas dvoje

Sta cemo sad nas dvoje
u sobi sasvim sami
kad tela nam se boje
strasti sto nas mami

I sta cemo pored case
sto um ce da nam sapre
kad prsti nam se plase
od dodira k'o od vatre

I svako pita sebe
ko prvi treba da krene
ja gledam i cekam tebe
ti cutis i cekas mene

Sta bi mi, sta bi drugo
u osecanju i u stidu
daj da se ljubimo dugo, dugo
ne skreci pogled ka zidu

Sta cemo sad nas dvoje
u sobi sasvim sami
kad tela nam se boje...

12.01.2009.

Jedan zivot

Zivim u senci tvoje senke i znam da znas...
Jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom jer drukcije ne umem.
Ne zelim pred laznim svetom celim da se lazno veselim
to nije osmeh, to je grc, ljudi su slepi
lepi dani, nasmejani za tebe, za mene skice,
duge ulice, srce skitnice..... zgazeno nehotice.

.....vracam se njima, zar mislis da se stvarno ponosim time?
U mojoj glavi posle svega svi oni nemaju cak ni ime...
Samo te oci posecene vetrom koje sjaje bas kao i moje....
Znam da znas al' ne vidis i ne cujes i ne znas koje male stvari se broje
i dok porazi se roje plasim se da priznam da postojis, rane gnoje...
I da mi falis....
fale mi dodiri, fale mi reci, fali mi osmeh, fali mi lice,fale mi lazi, fale sitnice...

Ja ostajem i svi ti pogledi me plase,

Prokleti srecni zagrljeni ljudi, te uloge su bile nase, samo moje i tvoje
a gde smo sad?
Gledaj u mene, nema mene! samo sene, uspomene, samo tragovi...
.
Koliko dobijes, toliko das, ti nisi smeo... znam da znas....
Jedan zivot, gde prestajem ja gde pocinjes ti...
jedna ljubav, gde stali smo mi, gde sad su drugi....

Nagla kakva jesam slagala sam sebe da si laz
i vratila se svojim starim stazama ...
Ali ni svi peroni sveta nimalo me nisu promenili....

A onda padne noc, prokleto dugi sati, sakatim srcem shvatim-
sitnice, ponos, inati nece mi dati da pratim trag....

A znam sve je nista....
Slomicu kazaljke vreme ce stati, kosmos ce cekati
da samo umem da te vratim!
Trazim te, sanjam te pijanim ocima u nocima, u tudjim licima
u stanovnicima nekih drugih svetova - gde je nas?
Micem usnama bez glasa dok pada zaborava plast
cutim jer znam da znas.uvek si znao i uvek znas ti....
Jedini moj koji odavno nisi jedini, svaka sekunda kao godina
al' barem znam na cemu sam ....
I barem znam da nema nas i spremna sam da budem nasmejana pred svima
iako te kad sam solo i dalje oblikujem od oblaka dima....
I kroz paucinu vracam dane kad smo ti i ja jos bili tim
oprosti sto nemam snage da te slazem da ti zelim srecu sa njom a i sta ce ti to od mene?
Sve uspomene sa kaputa stresi samo budi to sto jesi, tu gde si ....
sta god da se desi ti budi ok
i nikad ne saznaj kako to boli kad nekoga volis, a mrzis
kad mrzis, a volis i lomis se da izdrzis....
Ostaje nada da ce nekad negde neko hteti da shvati mene
moja lutanja, mastanja i sanjanja i znati da ih prati ....
I ko zna- mozda jednom nadjes me
tamo gde prestajem ja,gde pocinjes ti, gde stali smo mi gde sada su drugi
ali sresces samo stranca slucajnog prolaznika i pogled leden
iako te je taj neznanac nekada voleo vise od sebe.

...sve velike ljubavi propadnu...
<< 01/2009 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
6930

Powered by Blogger.ba